PSIHOFIZIKA
(Problem intenziteta)

1. Šta je donji prag osetljivosti?

Donji ili apsolutni prag osetljivosti je minimalna energetska vrednost, najmannji intenzitet draži koji dovodi do prvog, jedva primetnog osećaja.

2. Napišite osnovnu formulu gama-fi hipoteze i objasnite šta je u njoj gama, a šta fi?

p=Φ(γ)
Fi je vrednost stimulacije, gama je odstupanje od proseka u standardnoj meri.

3. Kako se u gama-fi hipotezi redefiniše pojam donjeg praga?

Prag je arbitrarno određen i operacionalno shvaćen, i predstavlja vrednost stimulusa koji se u 50% slučajeva doživi, a u 50% slučajeva ne doživi. Ispod vrednosti ovako shvaćenog praga moguće je doživljavanje stimulusa, u manjem procentu verovatnoće - ali moguće je!

4. Šta su potpražni ili negativni osećaji?

Osećaji nastali ispod vrednosti praga nazivaju se potpražni ili negativni osećaji.

5. Šta je diferencijalni prag osetljivosti?

Diferencijalni prag ili prag razlike je najmanja promena u energiji, najmanja promena stimulacije koja dovodi do prve, jedva primetne promene u senzacijama.

6. Kako se TSJ operacionalno definiše unutar metode konstantnih draži?

TSJ (tačka subjektivne jednakosti) je vrednost koja se nalazi na polovini intervala nesigurnosti i predstavlja tačku na fizičkoj skali koju ispitanik u proseku izjednačava sa standardom.

7. Na koja dva načina možemo dobiti konstantnu grešku (KG) u metodi reprodukcije?

1) Ako se nađe prosečna vrednost pojedinačnih grešaka, s obzirom na algebarski predznak
2) Ako se od tačke sibjektivne jednakosti oduzme vrednost standardne draži.

8. Zbog čega se u metodi granica draži izlažu u uzlaznim i silaznim serijama?

Da bi se izbegle subjektivne greške anticipacije (očekivanja) i inercije (navikavanja). (+neurotični ispitanici, što reče Vanja na vežbama). Ako se stimulacija izlaže naizmenično, silazno i uzlazno, veličina odstupanja u jednom nizu (npr. silaznom) poništava se veličinom istog tog odstupanja u drugom (uzlaznom) nizu, pošto je veličina greške uglavnom konstantna.

9. Napišite formulu Veberovog zakona i objasnite.

ΔD/D=const.

ΔD predstavlja najmanje priraštaje u stimulaciji koji dovode do promena u senzacijama, a D je neka početna draž. Oni stoje u stalnom odnosu, dakle Veberov zakon glasi: priraštaj u stimulaciji koji dovodi do prve jedva primetne razlike u senzacijama stoji u stalnom odnosu sa veličinom prethodne stimulacije.

10. Napišite formulu Fehnerovog zakona i objasnite simbole.

S=k*lnD

S je intenzitet senzacije, k je konstanta karakteristična za određeni modalitet, ln predstavlja logaritam i D je intenzitet stimulacije. Dakle, Fehnerov zakon glasi: intenzitet senzacije stoji u logaritamskom odnosu sa intenzitetom stimulacije.

11. Koje su tri osnovne karakteristike Fehnerove psihofizike?

1) Intenzitet osećaja se ne može meriti direktno već samo indirektno preko fizičke skale draži. Na osnovu psihofizičke introspekcije može se dobiti samo podatak o tome da je neka stimulacija proizvela osećaj ili nije, ili pri poređenju efekta dve stimulacije da jedna daje jaču, slabiju ili jednaku senzaciju u odnosu na drugu.

2) Skale oseta čine jedan niz ekvidistantnih veličina, stopa razlikovanja je JND. Skale draži predstavljaju multiplikaciju pražne veličine.

3) Fehner je smatrao da je dobijena psihofizička funkcija slika odnosa "spoljne psihofizike" - odnosa između draži i oseta. Postoji i "unutrašnja psihofizika" o odnosu između telesnog uzbuđenja i oseta. Verovao je da je taj unutrašnji odnos linearan i da se granica u relaciji materija-duh ogleda u prvoj, spoljnoj psihofizici.

12. Šta je spoljašnja psihofizika (po Fehneru)?

Pogledajte prethodno pitanje.

13. Šta utvrđuju Kenig i Brodhuns ispitujući Veber-Fehnerovu zakonitost?

Utvrđuju da ona važi samo za neki srednji interval draži (istina najveći deo stimulacije koja se doživljava), ali da ne važi za suviše jake draži, kao ni za one blizu donjeg praga.

14. U koje vrste metrijskih skala spadaju Fehnerove JND, a u koje Stivensove procene senzorne veličine Fehner (JND)?

Stivensove: skale razlikovanja
Fehnerove: Ψ skala

15. Šta je na ordinati grafikona psihofizičke funkcije po Fehneru, a šta po Stivensu?

Po Feheneru je na ordinati intenzitet senzacije (Ψ), a po Stivensu subjektivni sudovi o jačini senzacije, najčešće numerički definisani.

 

PS. Molim vas proverite tačnost odgovora. Naravno, prećiću knjigu još jednom i ispraviti greške i nedostatke, ali su mi vaše sugestije jako korisne. Hvala!