|
|
PREPEV BAYE BAYICA – BB SA STAROSLOVENSKOG NA MODERNI SRPSKI JEZIK
Napomena:Kod cika Baye psihicki zivot je sve ono sto vam se desava u glavi i zbog cega pravite razne gluposti sebi i drugima;psihicke aktivnosti,procesi,pojave,dozivljaji i reakcije su osecanja, misli, oseti, opazaji...(poprilicno strukturalisticki);ponasanje u spoljasnjem svetu su gorenavedene gluposti,faktori su ono sto nazivamo nezavisnim varijablama,PP je psihicka pojava,a nebriga prema drvecu je uobicajena stvar.I zbog toga : Baya,skracen za vise glava.
Rezime:Opsta psihologija je nauka o psihickim pojavama i aktivnostima individualnog obelezja,koje se mogu desavati u svesti(oseti,predstave,osecanja...) ili u spoljasnjem svetu(ponasanje) i ovo se proucava kod odraslog,normalnog i civilizovanog coveka.
Posto je postojalo misljenje da je Y nauka o psihici,neki dokoni umovi su resili da je prevedu u nacne vode tako sto ce kao predmet Y odrediti svest,sto joj daje empirijski karakter,jer su u pitanju dozivljaji svesti svima poznati iz neposrednog iskustva(misli,osecanja,opazaji...).Ali,zaboravili su na mane pristupa :da su mnogi psihicki procesi nesvesni(Lajbnic prvi govori o njima,takodje i Zane, Flurno, Kolne, Frojd, Fehner, Hartman).Takodje su podelili coveka na telo i psihu i napravili nepotrebni dualizam unutrasnjeg i spoljasneg,jer se psihicki procesi takodje iskazuju i kroz ponasanje,a to zato sto je najvaznija funkcija psihickog zivota da obezbedi opstanak.Da nema tog spoljasnjeg ponasanja,onda Y ne bi ni postojala kao nauka,jer nema nauke o onm sto je subjektivno.Medjutim,nije ni svako ponasanje odraz psihicke aktivnosti,jer su neke aktivnosti urodjene(to sto idete u WC posle 3 l piva definitivno nije odraz bogatog psihickog zivota),vec se kao takve priznaju samo one koje nose pecat licnosti,kod kojih postoji:
· koriscenje licnog iskustva(pamcenje,navike..)
· licna inicijativa(namere...)
· uvidjanje novina,stvaralastvo.
Rezime :Glavni zadaci Y su:
· opisivanje psihickih pojava(PP)
· klasifikacija dobijenog materijala
· analiza PP
· pronalazenje zakonitosti javljanja i toka PP
· objasnjenje PP
· definisnje termina koji se koriste pri gornjim zadacima u vezi PP.
Deskripcija:PP moramo opisati,jer je to osnovni zadatak svake nauke.U Y je to jos bitnije,jer su PP kratkotrajne,iznenadne i promenljive.Moraju biti opisane sistematski(postupno i pregledno-da se ne bi dobila povrsna posmatranja),objektivno(bez ikakvog pokusaja tumacenja,samo ono sto se vidi) i savesno(ama bas sve sto se uoci)
Klasifikacija:Podaci koji se dobiju se svrstavaju u ogranicene grupe po svojim slicnostima i razlikama,jer se tako vidi da li su u pitanju iste ili slicne PP ili stalno nove,(ako bi to bio slucaj Y ne bi imala sta da izucava).Postoje dve vrste klasifikacije : nenaucna i naucna,koja se vrsi mnogo sistematicnije i pretezno u teorijske svrhe.
Analiza PP:Posto su PP slozene prirode,moramo ih razloziti na elemente,da bi uocili koji su bitni za formiranje PP,a koji nisu.To se radi tako sto se pojedini faktori izdvajaju ili eliminisu pomocu paznje(neka vrsta experimenta bez experimenta).
Vazno je da se shvati da ne postoje najprostiji sastavni delovi PP,koji su dalje nedeljivi i iz kojih se grade PP(nesto kao Demokritovi atomi).
Ponalazenje zakonitosti javljanja i toka PP: Treba otkriti faktore koji uslovljavaju pojavu(i unutrasnje,koji poticu od nas i spoljasnje,koji poticu od situacije) i formulisati na osnovu toga zakon.Problem: nikad nije moguce predvideti celu psihicku reakciju,jer zavisi od trenutnih stanja(organskih,emocionalnih...) i zbog toga se priroda PP menja.
Objasnjenje PP: U pitanju je objasnjenje uloge PP za covekov opstanak.
cemu sve ovo,to mi nije jasno!!!
1. Discipline koje proucavaju psihicki zivot u vezi sa spoljasnjim svetom:
1.1 u vezi sa fizickim svetom
1.1.1 psihofizika-proucava se odnos drazi i osecaja
1.1.2 fizioloska Y- proucavaju se razne fizioloske promene u vezi sa PP
1.1.3 bioloska Y-razvoj psihickog zivota,kao dela zivota u odnosu na zahteve sredine
1.2.1 Y naroda – proucava se kolektivna svest neke drustvene zajednice
1.2.2 etnoloska Y - diferencijalna Y raznih naroda i rasa
1.2.3 klasna Y - diferencijalna Y raznih drustvenih klasa i profesija
1.2.4 Y mase – proucavaju se psihicki procesi kod mase
2. Discipline koje proucavaju psihicki zivot u njegovim raznim oblicima
2.1diferencijalna Y u strogom smislu – proucavaju se normalne individualne razlike u pogledu psihickih funkcija i osobina i njihova medjusobna veza
2.2 geneticka/razvojna Y - proucavaju se ontogeneza i filogeneza
2.3 specijalna Y pojedinih razvojnih stadijuma - Y dece,mladih,starih...
2.4 uporedna Y - uporedjivanje razvojnih faza psihickog zivota kod zivotinje i coveka
2.5 zooY
2.6 psihopatologija
3. primenjene discipline – pedagoska,sudsaka,industrijska Y...
Naucne metode su postupci za utvrdjivanje objektivnih cinjenica,objektivne stvarnosti.Metode su raznolike(zavise od predmeta nauke),ali se zasnivaju na istom principu:sve su strogo empirijskog i induktivnog karaktera – podatke dobijaju posmatranjem,koje se sprovodi sto sistematicnije.Bitan uslov posmatranja je postojanje namere,sistema i plana.Na osnovu toga se i dele metode prirodnih nauka:
· posmatranje pojava koje se slucajno javljaju i posmatrac ih mora cekati
· experimentalno posmatranje –u pitanju su pojave koje posmatrac sam izaziva
Prednosti experimentalnog posmatranja:
· usteda u vremenu – ne mora se cekati na PP
· proveravanje onog sto je opazeno – posto se experiment ponavlja,manji je problem to sto su pojave promenljive prirode i sto je nasa moc zapazanja nesavrsena
· mogucnost da neko drugi proveri nas rad ili da ga nastavi ako smo umrli;)
· mozemo imati najbolje uslove za posmatranje,bilo subjektivne(ornost posmatraca za rad,pripravnost),bilo objektivne(vreme i prostor posmatranja...)
· mogucnist formulisanja zakona – posto mozemo namerno izazvati pojavu,mozemo otkriti i koji faktori uticu na pojavu i zatim planski varirati ili eliminisati jedan po jedan faktor,te doci do uvida u zakonski odnos medju njima
· koriscenje laboratorija i raznih aparatura u njima
· mogucnost primene mere
Kako?1) po predmetu
2)preko nacina sticanja podataka-vrsta posmatranja
Subjektivne – samoposmatranje – prirodno – prosto
-kontrolisano
-sistematsko experimentalno
Objektivne – spoljasne posmatranje – prirodno
- experimentalno
- Geneticka
- Komparativna
- Patoloska
- Psihoanaliticka
Samoposmatranje ili introspekcija,zato sto ono sto se dogadja u nasoj svesti jedino mi sami mozemo opaziti.Posmatrati trenutne sadrzaje svesti moze svako,zato je ovo najpristupacnija i najstarija metoda Y.U sustini,svako posmatranje je posmatranje sopstvenih sadrzaja svesti,samo je pitanje da li posmatramo one koje se ticu spoljasnjeg sveta ili one vezane za licna prozivljavanja.Posmatranje postaje naucna metoda kada se koristi namerno i sistematski.Rodonacelnik ove metode je Montenj, koji je predaje Dekartu i Paskalu,ali tek u 18. veku postaje siroko prihvacena metoda,i to zahvaljujuci Dzonu Loku.U Nemackoj je popularizuje Kristijan Volf,u Engleskoj Tomas Rid,u Francuskoj Viktor Kuzen i Teodor Zufroa.Prve kritike daju Kant i Kont.
· Kont : nema razlike izmedju subjekta i objekta posmatranja(posmatrac i posmatrani su jedna osoba - kontrakritika : onda bi i svako spoljasne posmatranje bilo nevazece,jer i tada iskljucivo posmatramo sadrzaje sopstvene svesti .
· Kant : svako namerno posmatranje ,svako prisustvo paznje menja nase dozivljaje ;
kontrakritika :ovo vazi samo tamo gde se priroda samoposmatranja ne slaze sa
prirodom procesa koji se posmatra(emocije,strasti,uzbudjenja) – npr.ova primedba
ne vazi za intelektualne procese.Izvesni psiholozi tvrde da se moze istovremeno i
samoposmatrati se i dozivljavati,i to :
· Majers – na osnovu brzog pomeranja paznje
· Ticener – izvezban posmatrac moze to raditi istovremeno,cak i voditi zabeleske(sto su dokazali Men de Biran i Frederik Amiels)
· Esterajh cak tvrdi da posmatranje neka uzbudjenja moze cak i pojacati
Medjutim,najbolje resenje ovog problema je u cinjenici da se samoposmatranje ne izvodi kad i dozivljavanje, vec kasnije; tako se ostvaruje uslov podvojenosti subjekta i objekta u vremenu.Ovu retrospekcija je najkorisnija kad su u pitanju PP koje se naglo smenjuju.
Problem sa retrospekcijom je taj sto su sadrzaji secanja uvek mnogo siromasniji nego konkretno dozivljavanje,ali to se resava time sto se samoposmatranje vrsi odmah nakon zavrsetka PP.
Jos neki problemi introspekcije :
· u pitanju su sadrzaji svesti samo jedne osobe i podaci su samim tim jako subjektivni – resenje je da se podaci dobijeni od jednog subjekta uporedjuju sa podacima dobijenim od drugih
· isto tako,moguca je i falsifikacija pamcenja,pa da mislimo da smo nesto doziveli,a ustvari nismo
· podacima se pridaje neko znacenje,jer se ispitivanje uvek vrsi sa nekim ciljem;resenje ova dva problema je u tome da se podaci od jednog subjekta uporede sa podacima drugih subjekata
· problem je i to sto je nas govor mnogo sporiji od PP i ne poseduje termine kojima bismo neke od njih mogli opisati
· bitan nedostatak : nasi podaci su ograniceni i nepotpuni,jer su neki delovi dozivljaja upecatljiviji i namecu se paznji – NEPOTPUNO OPAZANJE JE NAJVECI NEDOSTATAK INTROSPEKCIJE,jer su PP jako slozene i kratkotrajne i uvek neocekivane(zato i nema najpovoljnijih subjektivnih i objektivnih uslova),te osoba nema vremena da se usredsredi na sve detalje.
Ali,to je i dalje najprirodnija i najneposrednija metoda Y,jer najbolje se moze opisati i prouciti ono sto smo sami iskusili(misliti i srati...nije isto)
Ovim metodama se prikupljaju podaci o PP od drugih subjekat.Postoje dve vrste
***
Osim licnih dokumenata,pri kontrolisanom samoposmatranju se koristi i psiholoska anketa,cija bi definicija bila : aktivno traganje za psihickim dozivljajima savremenika. Ideju za ovaj postupak je dao Carls Darvin(smislio upitnik da bi saznao kako primitivni narodi iskazuju emocije),ali zacetnikom se smatra Frensis Golton(ispitivao tipove predstava).Postoje dve vrste ankete : indirektna – pismena, i direktna – usmena.
Pismena psiholoska anketa
Kako? Istrazivac prvo izabere PP koju bi zeleo da ispituje,te je rasclani na nekoliko glavnih pitanja i sastavi upitnik,koji zatim razdeli po razlicitim drustvenim slojevima i dostavi im uputstva o nacinu,vremenu i mestu odgovora.Onda ceka.Kada dobije odgovore,on ih psiholoski i statisticki obradi i odatle izvuce zakonitosti PP.Prednosti ovakvog postupka su u primeni mere,u mogucnosti ponavljanja i variranja PP,i u tome sto ima mnogo ispitanika,i shodno tome mnostvo razlicitih odgovora.Problemi su vezani za prirodu PP(isuvise su slozene da bi se mogle potpuno ispitati preko nekoliko pitanja) i za publiku kojoj se obracamo(koja,ako bi upitnik bio slozeniji,nista ne bi razumela,a ovako im se cini sam nacin anketiranja poprilicno neozbiljnim – kad bi vam predsednik mesne zajednice poslao anketu postom,da li biste mu odgovorili?!! – te ne fermaju doticne ni 2%,a za one koji odgovore ne znamo da li su dovoljno iskreni,moralni,posteni,inteligentni i sposobni za samoposmatranje da bi se njihovi odgovori uvazili – oni koji odgovore su uglavnom dokoni gnjavatori(po Cedi Dragicevicu).
Usmena psiholoska anketa
Istrazivac dolazi u kontakt sa onima od kojih trazi odgovore,te moze izabrati one cije su mu moralne,posmatracke i intelektualne osobine poznate.Prednosti :
· moze se videti da li su pitanja pravilno shvacena od strane ispitanika,a ako mu nesto nije jasno,moze da pita za dodatno objasnjenje
· moze se videti da li je je odgovor spontan ili ne(po RT-u)
· takodje je vidljivo i spoljasnje ponasanje ispitanika
Mane :
· istrazivac moze da tumaci odgovore kako je za njegovu teoriju najbolje – da bi se ovo izbeglo,treba postavljati kratka i unapred odredjena pitanja
· velika je mogucnost sugestije od strane ispitivaca – kod pismene ankete ova opasnost postoji samo ako su pitanja lose formulisana,a kod usmene su problematicni i intonacija i postupci istrazivaca – zato istrazivac treba da izgleda sto pasivnije i da govori sto ujednacenije i pokreti da mu budu odmereni (usput ce ispitanik zaspati), a pitanja treba da budu dovoljno siroka da bi se ispitanik mogao slobodno izraziti,sto se postize postavljanjem dva tipa pitanja : 1)kada se daju pitanja kojima se nikako ne mesamo u ispitanikov odgovor – zato su odgovori cesto preopsirni, 2)ako se daju takva pitanja da se bira izmedju vise mogucnosti.
· Riboovi prigovori – ispitanici su liseni svakog predznanja o pitanjima te nisu pripremljeni na njih i mogu se osetiti nelagodno kada ih postavite; takodje,ne mogu se ostvariti najbolji subjektivni i objektivni uslovi(ako je neko ustao na levu nogu,nikako mu na sred Knez-Mihajlove nemojte traziti da vam odgovori na par pitanja – rizikujete psovke,pretnje i povrede ostrim predmetima); posto su pitanja o nekim unutrasnjim dozivljajima,ispitanik bi trebalo da ih prizove u svest da bi mogao detaljno da obavesti o pojavi,a on za to nema vremena.
Sta bi trebalo uraditi da bi usmena anketa bila validna?
· da se odaberu ispitanici koji su dobri posmatraci,iskreni,moralni i inteligentni
· da im se dostavi upitnik sa osnovnim pitanjima o pojavi – tako ce se pripremiti za referisanje o pojavi i nece biti nepripremljen kada dodje na razgovor,a istrazivac moze na osnovu pismenih odgovora da izabere dobre ispitanike,koje ce pozvati na intervju
· pitanja moraju biti jasna,nedvosmislena,nesugestivna i njima se ne smeju traziti previse intimni podaci,jer niko nece hteti da odgovara na takva pitanja
Ove metode pocinju da se koriste u 19.-om veku u Y,jer je pre vladala dogma da se u Y ne moze sprovesti merenje(Kant) i da se sa ljudima ne moze experimentisati (Herbart).Tada dolazi do razvoja experimentalne fizike,fiziologije i astronomije (?!!) . Fizicari su ispitivali fenomene vezane za cula,pa su poceli da beleze i subjektivne pojave svesti,reakcije na date proste fizicke drazi – osete.Od ovih prirodnih nauka Y preuzima metodoloski aparat,pa cak i u bukvalnom smislu preuzima aparature iz laboratorija prirodnih nauka.Osnivac experimentalne Y,Gustav Teodor Fehner, proucava psihofizicki odnos drazi i osecaja i pronalazi radove Vebera nad opazanjem duzina i tezina i shvata da se u Y mogu formulisati zakoni – and the star is born!!! I am going to found a movement for ruining GTF’s grave!U svojim “Elementima YF” daje dve metode experimentalnog samoposmatranja : metodu ogranicenog psihofizickog samoposmatranja i metodu sistematskog experimentalnog samoposmatranja.
Ideja za ovu metodu je dobijena kada se neko setio da se mnoge PP mogu izazvati pomocu drugih,cak i pojave misljenja i volje.Medjutim,ovo jos uvek nije experimentalno,jer se ne mogu varirati i izdvajati faktori bitni za nastanak i tok PP. Zato psiholozi pocinju da koriste spoljasnja sredstva za izazivanje visih psihickih procesa.Osnivac ove metode je A.Bine,koji kombinuje metode prostog samoposmatranja sa psihofizickim samoposmatranjima.Po njemu se ove metode zovu i pariske,ali takodje i vircburske(ne po njemu,vec zato sto su u tom gradu radili najpoznatiji predstavnici tog novog talasa u Y - Marbe,Vot,Kilpe,Ah,Dir...)
Sta su noviteti kod sistematskog experimentalnog samoposmatranja?
1 . prosirenje pojma drazi – draz je sve cime se vrse promene u svesti ispitanika(govor,zadaci...)
2 . napustanje kvantitativnog odredjenja – nema mogucnosti kvantifikovanja govora,vec se eventualno meri RT
3 .promena cilja istrazivanja – ne ispituju se samo izolovani elementi svesti kao sto su oseti,vec cela slozena PP i njen tok; ne samo deo procesa,vec cela njegova dinamika
Prednosti nad metodom prirodnog samoposmatranja :
· PP nisu vise retke i slucajne,jer ih mozemo po volji izazivati
· jedino experimentator zna cilj istrazivanja,te posmatracu ostaje jedino da bude objektivan i da sto vernije prenese svoj dozivljaj
Kako tece experiment?
Ispitaniku se daje uputstvo u pogledu zadatka koji treba da obavi.Zatim mu se daje zadatak,koji ovaj resi i obavestava experimentatora sta je doziveo tokom resavanja.
Duznosti posmatraca :
· da shvati sta se trazi od njega
· da resi problem
· da opise svoje psihicke dozivljaje tokom resavanja,i to sto potpunije i vernije,sto je u principu malo teze,jer sam dozivljaj traje veoma kratko i zato se :
- vrsi ponavljanje doticnih dozivljaja da bi se proverili podaci i da bi se mogla obratiti paznja na detalje koje ranije nismo uocili;
takodje se vrsi ponavljanje i nad drugim
subjektima da bi se podaci mogli uopstiti;
pri ovim ponavljanjima se variraju
experimentalni faktori i mogu se formulisati
zakonitosti (naravno,ako postoje)
- kod kratkotrajnih dozivljaja treba pristupiti tzv.
frakcioniranom posmatranju(Kilpe i
Bade),gde se ispitanik prekida u odredjenom
trenutku i zahteva se da isprica sta je do tada
doziveo – Ah tvrdi da ovo menja ceo dozivljaj
- isto moze se pristupiti i delimicnom opisu dozivljaja : prvo se opisu najupecatljiviji delovi,a kasnije se usredsredimo na one koji su nam bili manje bitni
· experimentator nam takodje moze postavljati neka pitanja ; po Lindvorskom postoje dva tipa :
- dopunska – imaju za cilj da ispitanik bolje objasni svoj dozivljaj
- obavestajna – traze od ispitanika da kaze nesto sto sam inace ne bi,daju mu novu direkciju u misljenju
Inace,Lindvorski sam kaze da obavestajna pitanja ne bi trebalo postavljati,a dopunska samo ako je u pitanju terminoloska nedoumica.
Bitni momenti :
· experiment treba raditi sa izvesnim vremenskim razmakom
· treba voditi racuna o spoljasnjem ponasanju ispitanika
· zadaci moraju biti takvi da izazovu onu PP koja nas interesuje,a da ne opterecuju previse operativnu memoriju
· moraju biti izvrseni probni pokusaji da bi se uvidelo da li je ispitanik pravilno shvatio uputstvo
· treba voditi racuna da li su ispitanici dobri posmatraci i inteligentni
· posle ponavljanja se mora voditi racuna o tome da li su ispitanici izgradili subjektivan stav o PP,koji bi ih sprecio da budu dobri posmatraci
Vuntova kritika ove metode :
· ova metoda nije experimentalna,jer da bi nesto bilo experiment,posmatrac mora biti u stanju :1)da sam odredi pocetak dozivljaja da ne bi bio njime iznenadjen, 2)da ga posmatra sa paznjom, 3)da ga po volji izaziva u identicnim uslovima, 4)da izoluje nezavisne od zavisnih varijabli,pa da ove prve menja metodicki . Kod Marbea i Bilera,koje smatra predstavnicima ove metode : 1)experimentator odredjuje pocetak dozivljaja, 2)ispitanik ne moze da obrati paznju na dozivljaj,jer je zauzet resavanjem zadatka, 3)uslovi nikad nisu identicni, 4)svako menjanje nezavisnih varijabli je nemoguce,jer je proces koji se posmatra beskrajno slozen (Vunt je samo ljubomoran!!!)
Kontrakritika Vuntu :
1)ispitanik pocinje da trazi resenje i tako odredjuje pocetak dozivljaja, 2)ovo nije posmatranje tokom dozivljavanja,vec ono koje ga sledi, 3)identicni uslovi su nemoguci bilo gde u multiverzumu, 4)u sustini,metodicno variranje nezavisnih varijabli se lako ostvaruje u praksi menjnjem drazi tj.zadataka.
Teskoce metode :
· experimentator mora imati uzasno puno strpljenja,vestine i obazrivosti
· posmatraci moraju imati ogroman talenat za samoposmatranje
Metode objektivnog spoljasnjeg samoposmatranja
Ova metoda u Y se zasniva na principu da sve psihicko ima dve mogucnosti ispoljavanja: u svesti i u spoljasnjem svetu.
Poceci
Osnivac ove metode je Bekon.Njeni osnovni princip je da se ispituje samo ono sto je dostupno culima ili se moze registrovati preko razlicitih aparatura – znaci,bitna je objektivnost i da je pojava dostupna svima preko iskustva.Medjutim,ranije se mislilo da je covek specijalno bice i da se na njega ne mogu primeniti metode prirodnih nauka.Sa razvojem biologije to misljenje prestaje,jer se shvatilo da je i psihicki zivot u funkciji organizma i opstanka.
Ono sto se kod coveka moze objektivno opaziti je njegovo ponasanje,njegove reakcije u spoljasnjem svetu,no ne mozemo svako ponasanje uzeti kao izraz aktivnosti.Zato se prihvata stav nekih prirodnjaka da kod zivotinja proucavaju samo
one aktivnosti koje su odgovor na razne culne drazi i situacije(Henri Haksli u svojoj monografiji o rakovima – ako neko zna sta je monografija o rakovima,neka me obavesti).U tome su najdosledniji Dzon Votson i njegove kolege bihejvioristi.Nova Y je preuzela predmet,metod i cilj od zoopsihologije i postaje nauka o ponasanju tj. o onim reakcijama kojima organizam odgovara na razne drazi – utiske i situacije spoljasnjeg svet – predmet.Kao metod se uzima strogo spoljasnje posmatranje , a cilj je utvrdjivanje zakonskih odnosa S – R,zarad korisnog predvidjanja
Sam Votson ponasanje svodi na misicne i zlezdane promene koje slede datu draz (postoje implicitne i explicitne reakcije),cime svodi ponasanje na reflexni luk,posto je vec osporio znacaj unutrasnjim pojavama svesti i samoposmatranju.Tu se javlja jedan problem : ne moze se posmatranjem ponasanja zivotinja proucavati Y coveka,jer covek NIJE zivotinja.Ipak,Votsonov doprinos Y je veliki: zahtevana je velika metodoloska strogost,a glavni metod je objektivno posmatranje(MekDugal je dao definiciju bihejviorizma). Ali,ovo objektivno posmatranje se ne svodi samo na golo nabrajanje cinjenica,bez ikakvog pokusaja objasnjenja i povezivanja,koje zahtevaju extremisti ovog pravca.Poenta je uociti psihicke aktivnosti u njihovoj spoljasnjoj manifestaciji.Ono sto se odavno znalo jeste da su spoljasnje i unutrasnje psihicke pojave jedno,a bihejvioristi su samo stavili naglasak na ovo drugo.Prednosti ove metode nad samoposmatranjem se najlakse uocavaju kada se proucavaju osobe koje su u psihickom smislu drugacije od nas : deca,primitivni ljudi i psihicki bolesnici.Njihovu svest ne vredi rekonstruisati,jer ne mozemo doci do podataka sta oni stvarno dozivljavaju,a takodje ne mozemo nasu svest uporedjivati sa njihovom,tako da nam samo preostaje da utvrdjujemo unutrasnje dozivljaje preko spoljasnjeg ponasanja.Medjutim,i ako su nam predmet ispitivanja normalni, civilizovani i odrasli ljudi treba koristit objektivno posmatranje,jer su i oni podlozni iluzijama i nepotpunom opazanju.Isto tako,mi se u stvarnosti retko ponasamo kao u nasim mislima.
Ova metoda takodje ima i svojih teskoca :
· mora se voditi racuna o celokupnoj situaciji u kojoj se reakcija javlja
· obavezno se mora znati proslost subjekta,jer to objasnjava njegovo trenutno ponasanje
Ovo posmatranje moze biti i experimentalno; vestacki se stvara situacija i tako se moze masovno izazivati odredjena reakcija osobe,cime se obezbedjuje mogucnost tacnijeg uocavanja cinjenica,njihovo kontrolisanje,kvantitativno odredjivanje i primena tehnike koju koriste prirodne nauke.
Jos neke metode zasnovane na posmatranju spoljasnjeg ponasanja
Neke pojave osecamo kao psihicke i fizicke,uzivljavamo se unjih.Takodje,nekada mozemo iz necijeg ponasanja govora,mimike “citati” njegova osecanja,misli...Ova metoda uocavanja skrivenih sadrzaja svesti se zasniva na vise vrsta psiholoskih mehanizama,od kojih su najpoznatiji analogija i uzivljavanje.
Ø Analogija – mi povezujemo znake spoljasnjeg ponasanja sa unutrasnjim zbivanjima,i to na osnovu licnog iskustva
Ø Simpaticko/saosecajno uzivljavanje – takodje se povezuje spoljasnje ponasanje sa unutrasnjim zbivanjima,ali sad nam nikakvo iskustvo nije potrebno,jer su znaci apsolutno ocigledni
Oba ova mehanizma su vise neka vrsta intuicije i stvar licne sposobnosti,nego metodike.Metode uzivljavanja ili analogije se koriste samo kao pocetne hipoteze koje treba naucno da se provere.Ono sto najvise govori protiv njihove upotrebe u naucne svrhe je cinjenica da se ovako mogu procenjivati psihicki dozivljaji osoba koje su nam kulturno,po godinama,vaspitanjem,inteligencijom i dr. slicne,nikako onih ljudi koji su razliciti od nas(deca,primitivni ljudi,dusevni bolesnici ili zivotinje...)
Pomocne metode
Geneticka metoda
Svaka PP ima svoj zacetak,razvojne faze,kulminaciju i opadanje.Posto se posmatranjem i introspekcijom uglavnom uoci samo krajnji rezultat psihickih procesa, pri genetickoj metodi se posmatraju etape psihickog zivota (ali ne samo ontogeneza, vec i filogeneza i sociogeneza).Prvi ju je primenio Dzems Mark Boldvin u knijzi “Dusevni razvoj kod deteta i u rasi”,u kojoj se raspravlja o razvoju intelektualnih i motornih sposobnosti kod deteta i tako se dopunjuje Darvinova bioloska evolucija i psiholoskom.Boldvin je proucavao one psihicke aktivnosti kod dece koje su mogle pomoci razumevanju Y odraslog.Sam kaze da razumeti Y coveka znaci razumeti njegov razvoj,istoriju i proslost.Njegova knjiga je pomogla da se iskoreni stav da je psihicki zivot nesto nepromenljivo,da je dete covek u malom i da je razvoj iskljucivo kvantitativne prirode,a ne i kvalitativne(da sve psihicke funkcije postoje kod deteta,kao i kod odraslog coveka i da se vremenom samo uvecavaju postojece,a ne da se stvaraju nove), i da je ljudska psiha nepromenljiva i urodjena.
Pri ovoj metodi posmatraju se pojave kako se postepeno izgradjuju,jer tako mozemo lakse uociti stalne faktore i njihovu medjusobnu povezanost i ulogu – ovo je vrsta prirodnog experimenta.Prednosti ove metode su da kod od dece su PP prostije i manje vezane za iskustvo i licna razmatranja i na njih manje utice drustvena sredina,a i fiziologija organizma je prostija, pa se lakse uocavaju organske osnove PP.Geneticka metoda se moze praktikovati i na zivotinjama.Teskoce ove metode su te sto i deca, ma kako nam njihov psihicki zivot izgledao prost,ipak je vrlo slozen i kvalitativno drugaciji od naseg,a i deca cesto nisu u stanju da verbalizuju svoje psihicke dozivljaje. Kod ispitivanja na zivotinjama velike greske su antropomorfizam i slobodna interpretacija dobijenog materijala.
Komparativna metoda
Ovde se uporedjuju PP sa drugim PP,opazenim pri istim okolnostima,jer tak o proveravamo tacnost nasih zakljucaka.Upredjivanje PP se moze vrsiti izmedju bica razlicith po :polu, starosti,kulturi,profesiji,stepenu normalnosti,pa cak i onih razlicitih po vrsti.Tako se saznaje sta je kod jedne PP stalno i nepromenljivo u pogledu uzroka,uloge i mehanizma.Komparativna metoda moze biti prirodna ili experimentalna.Preuzeta je iz biologije.Prvi su je primenili Lubok i Romanes u knjizi “Duhovna evolucija coveka” .Kasnije je koriste Hol,Tejlor,Cembrlen - uporedjuju dete i primitivnog coveka; Kac i Reves – memoriju pileta i deteta; Hanter –orijentaciju deteta i zivotinje u mracnoj prostoriji u kojoj su videli hranu; Keler – prakticnu inteligenciju majmuna i deteta.Romanes ovu metodu naziva prirodnim experimentom,jer ovo ne bi bilo moguce da to priroda nije uradila.Problem kod komparativne metode je sto su bica koja se uporedjuju na razlicitim stupnjevima bioloskog razvoja,te je svako poredjenje zasnovano na nesigurnim analogijama, jer svaki stupanj razvoja ima svoje specificne odlike i zakonitosti.Zato se ona i primenjuje samo kod osnovnih i opstih PP,gde su znaci slicnosti ocigledni.
Patoloska metoda
Psihicka oboljenja mogu biti urodjena ili se javiti u posebnom trenutku u zivotu.Neki moguci ishodi,koje psiholozi koriste za objasnjenje PP,su :
· hipertrofija – povecanje nekih psihickih f-ja,sto doprinosi da se struktura funkcija bolje uocava,a takodje i uticaj nekih psihickih aktivnosti na druge(jer je psihicki zivot u balansu i ako se nesto poremeti,za sobom ce povuci jos mnogo toga)
· atrofija – smanjenje ili gubitak neke psihicke funkcije,cime se sagledava njena uloga u psiihikom zivotu,ali i njene veze sa ostalim funkcijama
· disolucija – raspadanje funkcija ; kada se to desi,onda se oslobadjaju one starije funkcije,koje je raspadnuta inhibirala,pri cemu se vidi evolucija i filogenetski razvoj funkcija(mladje funkcije otkazu pre starijih).Prvi ju je primenio Men de Biran,a Teodil Ribo je dao metodoloski okvir i definisao ju je kao prirodni experiment,sto nije sasvim tacno jer se tesko odredjuju uslovi pod kojim nastaju dusevne bolesti,a kamoli da se isti variraju.Naziv joj je dao Dzekson.
Problem je sto bolesnici imaju izuzetno kvalitativno drugaciji psihicki zivot od normalnih ljudi ,sto primecuje Blondel u “O bolesnoj svesti”.Zato je bolje posmatrati druge vrste ostecenja za koja se zna pod kojim uslovima su nastala i koja su ponekad i prolazne prirode(gluvoca,odsustvo extremiteta,intoxinacije...)
Psihoanaliticka metoda
Pokretac je Frojd,cije terapeutsko lecenje dovodi do proucavanja dubinskih pokretaca mnogih psihickih aktivnosti.Frojd i Brojer prvi koriste metodu katarze,koja se sastoji iz vracanja u svest pomocu hipnoze raznih nesvesnih dozivljaja iz proslosti za koje se pretpostavlja da su uzrocnici neuroza.Frojd je kasnije odustao od hipnoze,jer nisu se svi mogli hipnotisati,a ni kod svih se nije javljalo poboljsanje,a kod onih kod kojih su simptomi nestali,cesto su se vracali,samo u drugom obliku.Tada dolazi na ideju da tehnikom slobodnih asocijacija ozivi potisnute dozivljaje i da ih uvrsti u svest.Kod slobodnih asocijacija je rec o tome da one uopste nisu slobodne,vec mi u njih projektujemo nas nesvesni materijal.Kasnije Jung i Adler kazu da se u istrazivanju nesvesnog materijal ne mora koristiti tehnika slobodnih asocijacija,vec da ce se taj materijal projektovati u interpretaciju bilo koje strukture neodredjenog sadrzaja.Na tom principu se zasnivaju Rorsahov test,te i test tematske apercepcije(sastavio Mari,u pitanju je 20 fotografija visesmislenog sadrzaja,a subjekt treba da izmisli pricu – taj test su dali glavnom junaku u “Paklenoj pomorandzi” na kraju filma) ,takodje test Rapaporta i Sondija(6 * 8 fotografija,u svakoj seriji treba izabrati 2 najsimpaticnija,a u svakoj seriji postoji lice sa odredjenom dusevnom bolescu).Jedna od koriscenih tehnika je i psihodrama by Moreno.U sustini,najveca korist od ovih tehnika je sto pokazuju da covekova psiha ne sadrzi samo svesne,vec i nesvesne dozivljaje.